|
|
|
|
Zapisano po sjecanju Nafijinom
- Kad je Sejo trebao da se rodi, Naka je bila u Beranama tri mjeseca i nije nista posebno primijetila u Salihinom ponasanju ili mogla naslutiti relaciju izmedju Salihe i Masica.
- Šeku Agovicu je pak Jonuz pricao da je zatekao Salihu i Masica u zagrljaju.
- «Ti ces me ostaviti... » govorio je Jounuz Salihi kasnije na hajatu kuce u Vrbici.
«Necu Jole, kad imamo ovakvu djecu.»
Ovo je Naka vlastitim usima slucajno cula ali da ne bi prisluskivala nije slusala dalji razgovor.
- Rahetli nana je jednom prilikom dok je Senad jos bio sasvim mali rekla da joj Jonuzovica nije cista. Dok je nana boravila u Beranama Saliha je kad god bi izasla iz sobe zakljucavala je, navodno da ne bi Senad izasao. Ovo je bilo nani sumnjivo.
31-07-1970
Zadnjeg dana jula 1970 Jonuz je razgovarao sa Sukom o tome da bi trebao da razgovara sa Alijom i trazio od Suka i Ljalja da podju sa njim. Naka ne zna povod ovome razgovoru. Medjutim, kad je Suko pitao Jonuza je li mu se zena prokurvala ovaj je ociju punih suza odgovorio da nije.
31-07-1970
Noc prije odlaska Jonuz je dao Naki stednu knjizicu i milion dinara. Rekao joj je tom prilikom da o tome nikome ne govori, ni Salihi. Novac je navodno bio potreban za eventualnu naninu dzenazu. Pitao je jos da li bi mogao na nju racunati da mu, ukoliko se Saliha ne vrati pricuva djecu godinu il' dvije.
01-08-1970
Prvoga augusta su trojica brace trebala zajedno otici u Rozaje. Suko je medjutim zakasnio. Ljaljo i Jonuz su krenuli ocekujuci da ce i Suko pristici. Naki je ostalo u sjecanju da se Jonuz cesto osvrcao prema kuci, sve do iza tete Hafize kuce. Bilo je to zadnji put da ga je zivog vidjela.
Ljaljo se jos istoga dana vratio iz Rozaja. Pricao je da su ih prijatelji lijepo sreli. Alija nije bio kuci tako da nisu ni razgovarali ni o cemu posebnom. Jonuz je ostao u tazbini. Ubijen je narednih dana, izmedju 3 i 4 augusta 1970. Po adzovoj prici to se desilo negdje oko tri sata ujutro trecega augusta 1970.
03-08-1970
Nana je tih dana bila bolesna pa su je Naka i Bahta odvele u bolnicu u Berane. Ostala je u bolnici.
04-08-1970
Bahta je toga dana bila u Rozajama poslom.
Rukija je dolazeci iz Petnjice na Kracima srela Saba Matovica (Salihin brat) koji je rekao da je Senad umro. Kad je dosla kuci Rukija je zatekla Naku i Ferku kod svoje kuce i nagovijestila zalosnu vijest.
Taip Sabotic i Hamzo Korac su pristigli uznemireni govoreci da se ugasi radio jer eto nosila. Taip se placuci kleo da ni Senad ni Selima nijesu umrli.
Dedo, Ljaljo su radili na Rudesu. Sabo ih je toga dana nasao i rekao da je Jonuz poludio i da trebaju otici u Rozaje da bi ga vidjeli i smirili.
Tamo su zatekli mrtvog Jonuza. Zubar Dedejic je bio prisutan i kao doktor tvrdio da je Jonuz stradao od infarkta.
«To je nemoguce « govorio je Ljaljo koji je znao da je Jonuz bio zdrav i istoga dana trebao prvi put voziti autobus za Podgoricu.
Istoga dana poslije podne Jonuzovo tijelo je preneseno u Prisoje.
Matovici su trazili da se istoga dana ukopa. Bahta se tome usprotivila govoreci da se to ne moze uraditi bez Sukova i naninog prisustva.
Dedo skrhan bolom a i inace tih i introvertan kakav je bio nije nikako reagovao.
Imam Amir Adrovic koji je cinio gasal otkrio je da ranu na Jonuzovom potiljku gdje mu je ruka potonula.
Pozvao je Hadra Agovica i to mu saopstio. Prisutan je bo i Hadrov pašonog Iso Dacic koji je Hadru saopstio da je sa tim upoznat i upozorio ga da su Rozajci do zuba naoružani i da je bolje prićutati da ne bi došlo do krvoprolica. Hadro je poslusao pašonogov savjet.
Prisutni ljudi su medjitim ubrzo u grupicama se poceli dosaptavati onecemu. Ova je vijest stigla i do Bahte koja je vijest dalje proturila medju zenama. Kritikovala je deda ne reaguje. Ovaj se branio da je i njih pogodilo koliko i njega i da mu ne vrijedja prijetelje.
05-08-1970
Jonuz je ukopan u prisojskom groblju.
Par dana kasnije imam Amir je u Mešinoj prodavnici sreo deda Reka.
Rekao mu je da je sramota da je Jonuz koji je ubijen bez rijeci o ubistvu pokopan. Dedo ga je pitao da li je on spreman da izjavi da je Jonuz ubijen, na to je ovaj potvrdno odgovorio.
Ovaj je susret bio presudan za pocetak istrage o Jonuzovom ubistvu.
Nakon dzenaze Saliha je boravila narednih par mjeseci u Prisoju.
Postoji mogucnost da je, iako je nana o tome vodila racuna ona na neki nacin ipak razmjenjivala vijesti (pisma, poruke) sa svojom familijom iz Rozaja.
Hamidina sestra koja je tamo udata i Halem su bili moguce veze.
Dedo, Cerim i Vehbija su sve do druge obdukcije svake nocu cuvali Jonuzov mezar.
|
Document Saved Successfully
|
|
|
|
|
|
|
Posjedujem ca 15 stranica koje je moj otac svojerucno na masini otkucao.On je mjesecia bio angazovan na rjesavanju ovog slucaja koji ga je jako pogodio.To je trajalo mjesecima,o je sam ispitivao svjedoke i vodio zapisnik.(kao polizajac je znao kako se to radi).Ja se doro sjecam kad ste vas dvojica (Sead/ Senad)dolazili sa roditeljima kod nas u Bar.
Ako vas interesuje mogu vam poslati kopije od 4-5-izjava koe su upucene RSUP-u Crne Gore,inspektorima i sudijama za krvne delikte,istr.sudiji B.Polje/Ivangrad.Nije jednostavno sve to ponovo citati
ali je mozda za vas vazno.neki listovi su malo osteceni ali ipak citljivi
(od 1970/71 datirani : prije 39 godina!)Nalaze se kod mene u Schweizarskoj.
Jako bi me obradovala kad bi nam taj materijal ucinila dostupnim. Mozes ga ostaviti ovdje na ovim wiki-stanicama. Ili poslati preko emaila: Senad163@agovic.ning.com.
Pridruzi nam se na Agovske strane. Tamo mozemo lakse razmjenjivati poruke: http://agovic.ning.com.